[Scena na mostu Vojađera]
*Kata ulazi na most iz svoje soburine, di je popila kvarat Divke*
Kim: Šef'ca na mostu. Dignite svoje pogane guz'čurine!
Čaka: Stan' malo Kate, samo jedan sekund. Baš sam užega ovi đavlji kompjuter. 'Nako malko mrda, proba s njime divanit, kad ono iskočile priko ekrana nike beštije, nike šimije. Kad ono videjo igra. Deder da odigram još jednu partiju, da se uspenjem na drugu skalinu.
Kata: *popravlja ređipet* Ajde, brte miči tu indijansku čivericu da ti ne opalim dvi tri iza ušiju. On bi se igra, a oni đavlji Brokovovi se spremaju napast Vojađer. Bolje ti je da tamo nađeš onu svoju sisuretinu, pogrdetinu šta se po cili dan s njom ščiplješ, nego da se tu izležavaš na mojoj katrigi ko kakav mazgov.
Čaka: *spustio glavu sve do prkna* Odo ja šef'ce, idem do doma zdravlja da vidim šta onaj pogrdni dotur radi. Moga bi mi napastvovat moju sisurku pa šta ću unda. On je manit čovik, samo tamo šuška po onim škafetima u ordinaciji i samo skriva nike ženetine sa velikim dudama. Kaže mi Tome Parižanin da je Dotur navodno replicira nike novinurine sa golin ženetinama, a da čak ima i jednu gumenjakulju.
Tuvok: *bez da odaje osićaj, ka tvrdi brački kamen* Mi se nikad ne služimo tim đavljim gumenjakuljama. Ja i moja Mande svakodnevno se mraknemo, onako se pipajući prstima. Njojzi se odma digne sva kosurina na ćelenki pa mi kaže "Tuvko moj, a je nam bilo lipo kad smo bili mladi. A surače mili, koje slasti koje lipote. Tolika je vatretina među nama buknila da su nas vatrogasci iz DVD Seleya morali vodurinom polivat. Tolika je to jubav bila.
Čaka: Ma neman ja vrimena slušat vaše pištule. odo ja u potragu za mojom pogrdetinom. More bit da ju je onaj budalajin već tamo uvatio pipat i skidat joj ređipet i mudante *odleti Čaka priko vrata*
Kim: Šef'ce a oćete li vi meni ka svom mladom momčetni dat svoj ređipet da ga večeras stavim pod kušin?
Kata: Ajd, biž tamo nesrićo. Dala san ti i one gać'etine pa mi ih još nisi vratio. *Tuvok začuđeno digne obrvet'nu i nastavi tamburati po onon kompjuteru*